"Da li si srećna? Vidim ti po očima.. Osećam po obrazima. Šta te je toliko istrošilo? Zašto ćutiš kad te pitam? Zašto ne govoriš nikada? Da li si uvek usamljena? Koliko ti je godina? Mislim da si deceniju mlađa od mene. Da li me primaš za drugara? Znaš li šta te čeka ako ne otvoriš usta? Ćutiš? Još? A sada?" Izvukao je nož i podigao ruku. Kriknula je. Zaplakala. Zamolila je da stane. On se nasmejao i stavio nož na hleb: "Eto, najzad, shvatila si da si srećna."
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар