Započela je priču o životu dvoje ljudi. Malo se uplašila prve rečenice. Uspela je da savlada strah. Nastavila je sve detaljnije i jače. Nije samo opisivala. Navodila je i usnimljene razgovore. Unela se kao da je deo drame. Obratila se samoj sebi: "Ti si pisac, a ne akter razrade." "Misliš? Što mi onda seješ osećaje?" "I pisac saoseća, ali priča nije biografija." "Onda ćeš mi ti nju napisati. Posle kraja, to je red." Podigla je glavu. Potražila je ogledalo. Tražila je tražila i nemo se spustila.Okrenula je svesku naopačke. Počela je drugu priču. Lično, uplašila sam se i naslova, i prve rečenice.
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар