Žena se dugo prevrtala u krevetu, ali nije uspevala da zaspi. Uključila je stanicu klasične muzike. Tihi zvuk joj je nekada bio najbolja uspavanka. Ništa. Sada ju je navodio samo da zapeva. Sasvim se rasanila. Pogledala je na sat - tri. Da li je moguće? Kakva ću biti danas? Imam toliko obaveza, a umorna sam, umorna. Zadnja reč ju je uplašila. Poput nekadašnje melodije, unela joj se u čulo sluha. U-mor-na-u-mor-na... Kada je svanulo, ustala je i glasnije zapevala: na-na-na. Krepka i čila, celog dana nije prekidala da radeći peva.
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар