Život prolazi. Stalno joj se vraćala ta misao. Zašto je baš mene izabrao. On prolazi kao dan i noć. Pojavi se na trenutke sjajan i lep, a onda promeni izgled i potamni. Gledaš ga pravo u oči. Ni on svoje ne zatvara. Osetiš kako su tople i izazovne. Iznenada, počne krvava siza da klizi. Šta ću takvoj pojavi? Ništa u meni neće naći. Dobro, dobro, prolazi , pa se kraj nekog zaustavi. Nagazio me je svom snagom. Dao znak da je tu. Još samo malo i otići će.
Pričam vam ono što retko ko shvati. Život prolazi da bi nam otkrio jedino svetsko čudo:
Lepotu sebe u trenutku.
Ni ja ništa ne shvatam
Нема коментара:
Постави коментар