AUTODRAMA

Kako mi je bolest napredovala sve brže i obuhvatnije, shvatila sam da je zaista autoimuna. Prelistavala sam vlastiti mentalni dnevnik: uvek sam sama protiv sebe donosila odluke u drami: "Život". Odgovarala sam potvrdno na pitanja: da li se slažeš da te ubijamo lagano? Rane su se širile, inficirale moždano tkivo. Padala bih i opet se dizala ako bi neko blizak zaplakao. Jednom sam spalila pozorišnu zavesu i videla gole učesnike - gomila tih najbližih izvlačia je kostime dželata. Dvoranom se razlegao krik sličan mom glasu, ali užareniji i iskreniji. Ne, nećete više! Samu sebe mogu, a vi - dalje iz okruženja. Izvukla sam nož i povukla prvi rez preko leve vene. Krv je prsnula i zaslepila me. Izgubila sam tlo i propala najdublje. Znate šta je dalje bilo? Nasmejala sam se! Samoranjavanjem, postajala sam jača. Izgubila sam moć razgovetnog saopštavanja, vladanja ekstremitetima, a dobila osmo čulo: "postupati kako priroda nalaže, još malo ti je

ostalo"