RTS1 DNEVNIK

RTS1 DNEVNIK
SVE ZA DECU

субота, 25. август 2018.

АКО НАПИШЕМ - AKO NAPIŠEM



Ко ће се расплакати
Ако напишем песму о рату?
Сви су се смирили и пружају
Руке у знак пријатељства.
Границе цртају
дрвеном оловком,
можда се промене и
треба их брисати.
Деца се не играју Немаца и партизана,
на предавањима су о геноциду
Истока,
o успеху цара Константина.
Зашто цури небо кад облака нема?
Нешто се чудно овде дешава...
Пре седамнаест година,
отров је засејан над нашим главама,
а сада лију капи бола, ооо
Немој ме прекидати! Ћути!
Умиру млади, Велможо,
Ти ћеш се расплакати?
Ти?



Ko će se rasplakati

ako napišem pesmu o ratu?

Svi su se smirili i pružaju
ruke u znak prijateljstva.

Granice crtaju
drvenom olovkom,
možda se promene i
treba ih brisati. 
Deca se ne igraju Nemaca i partizana,
na predavanjima su o genocidu
Istoka,
o uspehu cara Konstantina.
Zašto curi nebo kad oblaka nema?

Nešto se čudno dešava...

Pre sedamnaest godina,

otrov je zasejan nad našim glavama,

a sada liju kapi bola, ooo

Nemoj me prekidati! Ćuti!

Umiru mladi velmožo.

Ti ćeš se rasplakati? 

Ti?




LEGENDA O VATRI

Jedne noći
hiljadu devet stotina devedeset i devete
posle devet
ili
dvanaest,
nisam najsigurnija,
ali
te noći,
hiljadu devetstotina devedeset i devete,
dete je najljupkije progovorilo:
"Mama, ja se plašim, mama..."
a mama se nasmejala
"evo mleka, sine, vidi kako čaša igra"
Glavom mi još uvek zvecka
skok čaše
s neba
pa
na pod
bez snova
godine hiljadu devet stotina devedeset i devete


TE GODINE

Te godine
avioni su gađali moj grad
Dete sam držala za život
ono je ćutalo i drhtalo
Zemljotres drhaja još trese
pomisao na slobodu
polako se primiče ivici stola
čaša vode za lek
koji bi trebalo da popijem
kad preživim prenarasli slom

Нема коментара:

Постави коментар