Međunarodno udruženje književnika i umjetnika #NEKAZANO -BAR Časopis za HAIKU br 3.

Nešto zašušta
ona podiže glavu
pa nastavi san


Tako je draga
svako bi da dotakne -
šoljicu čaja

Zvezda svetluca

mrav vidi put do cveta

i penje se penje

Nakon zalaska

jasniji su pogledi

kroz tužne senke

Staza je ravna

Njome se lako hoda

Dok nema zmija

Od tvoga trna

krvava sam ružice -

volim crveno

Izgubila se -

bila je tako draga

zvezda u oku 

Noć nije strašna -

samo se čini da su

ljudi nestali

Život je prelep

Sunce pazi na ptice -

noć stiže tiho

Prolećni vetar

zanjihao je cvetić

na svežem grobu

Uvela ruža

još čuva zeleni trn

volim taj ponos

Najednom tama

tišina i hladnoća

a starca nema

Čujem da grmi

život sa strašnim nebom

umetnost gradi

Sunce me peče

trpim jer možda ode

Mesec razume


Marina Adamović