ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

четвртак, 24. октобар 2019.

ZVEZDANI KAMIČAK a)



 

sami po sebi

povijeni listovi ~

jesenja žrtva

-

 

dan kao juče

ista kiša vetar grom ~

drugačiji cvet

---

polegla trava

prekriven  pokidan cvet ~

krilom leptira

 

----

 starija žena

diže ruku do čela ~

spušta je mokru

-----

počinje kiša

zanjihan i vlažan cvet ~

miris pobednik

----

visi sa lista

zaljuljan gore dole ~

par bubamara 

 

-----

 umoran vrabac

sasvim mirno zaspao ~

na cvetnom grobu

.......

ptica u jatu

ne primećuje krilo ~

skoro slomljeno

--------

miris avgusta

oblak spaljenih tela ~

kraj božjeg dara

-

u Bagdadu pomor ljudi

početkom ovog veka

 

---

pognute glave ~

ruke više ne brišu

oznojena čela

-----

miluje trava

stablo cveta u rastu ~

miris pupoljka

----

u polumraku

pruža ruke zvezdama ~

iz oblaka hor

niko se ne pomera

samo oči ne staju

----

uvela polja

mirna pod oblakom ~

bolest je teška

----

noć nevidljiva

nečujna neprimetna

a ispunjava

---

jesenji vetar

tera misli dalje ~

grob ih upija

-

ja bih da zaboravim

to što nije mguće

---

počinje jesen

savi se grana sasvim ~

dotače kovčeg

---

uvelo lišće

nosi vetar i kiša

niče drugi cvet

 

prošli rađa nov život

tužnim licima osmeh

---

u trošroj kući

još uvek se rađaju

draga sećanja

---

na goloj grani

miruje ptica ~ čeka

od vetra isto

---

cvet usred zime

priča otkuda on u ~

herbarijumu

---

kiša savija

listove i grančice ~

cvet je uspravan

---

po grobu mravi

ne prestaju da trče ~

evo i cvrčka

---

jesenja kiša

počne stane nastavi ~

nebo je bez dna

---

labud na reci

razgleda se razgleda ~

kakva lepota

---

listovi skaču

dobacuju kap kiše

žednom korenu

---

svetliji oblak

zagrli modar i dug ~

munja ih pali

---

opet je jesen

ma kojim putem išla ~

stižem do nje

---

jesenji Mesec

uz prozor priljubljene

dečije oči

---

spuštene glave

krenuo negde kroz noć ~

pokisli starac

---

vrapčići moji

stigao je oktobar ~

pevajte jače

-----

prejaki pljusak

lišće skače u vodu ~

tamnolik Mesec

----

lice deteta

okićeno osmehom

ko polenom cvet

---

nalet oblaka

uplaši snop grančica

sa gnezda kosa

----

strpljiva bašta

podnosi kišu i sneg

pre prvog cveta

 

----

zalazak Sunca

nema senke ni zvuka ~

misao skoči

---

predivan mesec ~

preko trave u parku

zlati se lišće

----

ispod prozora

krošnja mog hibiskusa ~

cvet joj uveo

---

talasi reke

grle obe obale ~

još ne prestaju

----

miris jasmina

lebdi nad grobovima

starih ratnika

----

maglovito nebo
čovek sklopljenih ruku
dugo posmatra

----

u tihoj sobi
samo raspremljen krevet ~
za jedno dete

---

jesenja kiša ~

ispucala stazica

korito lišca

----

ove jeseni

prva hladna noć tužna ~

bez cvrkuta

----

dim iznad krova

približava se nebu ~

kako su lepi

----

te gole grane

ispružene ka nebu ~

pozdrav su zimi

----

hladan novembar

kuće su zatvorene ~

oblak otvoren

----

tišinu groba

ništa ne narušava ~

detlić slučajno

---

nađoh se tu gde

mema ni uspomene ~

oh, kakvog li sna

neke su noći košmar

kad osvane raduj se

---

vetrom nošeno

lisce prelece reku ~

jedan potonu

sudbina nije ista

ljudi istih godina

---

sunce ne mari

što me zadnji put vidi ~

zna da ga volim

Kada umrem ostace

ljubav vera i nada

----

toliko nade

oživljava ~ tek jedan

osmeh deteta

---

procvalu ružu

miluje pa odseče

ruka starice

----

slika jeseni

oblak kisa i vetar ~

pod kapom ljubav

---

vrati se ptico

bez tebe je pretužno

jesenje drvo

----

veliki mesec

vlada nebom i zemljom ~

rekom zvezdice

----

meseče stani

bez tvog svetla ovaj cvet ~

umreće noćas

---

hladno predveče ~

pusta ulica čuva

sve uspomene

---

posečen kedar ~

iznad robusne kro[nje

Velika Kola

---

tiho pada na

cvet travu krošnju macu ~

svetlost Meseca

---

jesenja bara ~

kučence za čizmicom

šljapka presrećno

---

maglovita šuma ~

najduža grana boji

mesec u zlatno

---

svetlucav oblak

i još jedan modrikast ~

čuvaju boga

---

ne zna za pesmu

a u celoj šumi ~ glas

joj je najlepši

---

stranica puna

zelenog plavog tužnog ~

kao njen pogled

---

vesela trava

poziva cvet da nikne ~

mirno čeka grob

---

dete na kiši

pogled mu je prikriven ~

o kako tužno

----

sivilo neba

spušteno do ulica~

jutarnje zvono

---

evo i munje ~

ptica sa grane gleda

opalo pero

---

prve pahulje

iznad tla razigrane ~

osmeh deteta

---

jedna pahulja

kruna na vrhu jelke ~

evo ordenja

---

prekriven snegom

osvetljen jednom zvezdom ~

uspavan grob

---

putem kroz šumu

samo tragovi zime

dosta za sreću

---

Нема коментара:

Постави коментар