ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

четвртак, 24. октобар 2019.

HAIKU II od 11.07. 2020

Sami po sebi

klanjaju se listovi ~

jesenja žrtva

-

 

dan kao juče

ista kiša vetar grom ~

drugačiji cvet

---

trava je slegla

prekriva pokidan cvet ~

leptir im maše

 

----

 Starija žena

diže ruku do čela ~

spušta je mokru

-----

Počinje kiša

cvet se povija vlažan ~

jače miriše

----

Visi sa lista

ljulja se gore dole ~

par bubamara 


-----

 Umoran vrabac

mirno slete i zaspa ~

na cvetnom grobu

.......

Prica u jatu

ne primećuje krilo ~

sasvim slomljeno

--------

Miris avgusta
oblak spaljenih tela ~
kraj božjeg dara
-
U Bagdadu pomor ljudi
početkom ovog veka

---

Pognute glave ~

ruke više ne brišu

oznojena čela

-----

Miluje trava

stablo cveta u rastu ~

miris pupoljka

----

U polumraku

pruža ruke zvezdama ~

iz oblaka hor

niko se ne pomera

samo oči ne staju

----

Uvela polja

ćute pod oblakom ~

bolest je teška

----

To se ne vidi

ne čuje ni oseća

a ispunjava

---

Jesenji vetar

tera misli dalje ~

grob ih upija

-

ja bih da zaboravim

to što nije mguće

---

Počinje jesen

savi se grana sasvim ~

dotače kovčeg

---

Uvelo lišće

nosi vetar i kiša

niče drugi cvet

 

prošli rađa nov život

tužnim licima osmeh

---

U trošroj kući

još uvek se rađaju

draga sećanja

---

Na goloj grani

miruje ptica ~ čeka

od vetra isto

---

Cvet usred zime

priča otkuda on u ~

herbarijumu

---

Нема коментара:

Постави коментар