ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

уторак, 8. фебруар 2022.

XXXX

 

OETSKA KRATKA PRIČA - Precvetala

Izvinite, ali skraćeno ću

JBG!

od osnovne pišem, osvajam nagrade,. Nisam mislila o tome kao o prestižu- jednostavno, tako sam živela. Na časovima francuskog, pisala sam poetske radove; na kursu engleskog, isto. Na putu do mesta održavanja takmičenja iz matematike, cepala bih list i pisala kratke priče. Kada  spavam, sanjam TO. Ali, govoriti  sam mogla samo dok nism upoznala suvu, sivu, sedu otvorenost ka životu. Ubrzao mi je tempo prelaska iz relapsno-reminentne u relapsno progresivnu MS. Uprkos mentalnom poremećaju, jasno uočavam zaboravnost, rasejanost, poteškoće sa koncentracijom.

Jesam poeta (toga se sećam)

Jesam obožavalac ljudskosti (i toga, da)

Neljude brišem gummicom (drugačije ne bih, jer bih zaboravila zašto)

Marina Precvetala

--------

12. FEBRUAR 1942.

Rat je u nama

Žar koji još teče našim venama

Uspomene koje grizu jače od vukova

Urlici u tihim predavanjima

U ušima zatvorenim šakama

I svim tim gnevom što plamti

Logor smrti kao kovčeg blaga

Stoji sakriven i truli

Dok čeka iskopavanja

Kurjaci ližu krv mrtvih i

Laju laju laju

Na pahulje u našim grudima

Riču sve snažnije

Stojte mirno pred otiscima

Prstiju i tela na žicama

Za zadnje čisto obećanje

Za poslednji bol

Poput sečiva.

----

USPOMENA

Kad ti je najteže,

pogledaj iza:

uporno te prati

sasvim mala,

iscrpljena,

u maglu uvijena,

stara, draga,

krhka

uspomena.


ZABORAV

Nećeš me videti

ali biću tu

Nećeš me ni čuti

ali ostaću

Na me nećeš misliti

ali osetićeš bol

Nećeš znati odakle

ali ja ću plakati

Kada svane

gavrani će graktati:

Zaborav ne postoji

 

IN MEMORIAM

Dragi moj

pišem ti pismo samo da znaš

kako te čekam

mada je prošlo više od šesto dana

Sećaš se

prvi put si me pozvao očima

da uđem u njih

pa zagrlio trepavicama

Osetila sam

pogled ti ima moć dragog kamena

boju cveta

sugurnost Plavog anđela

Od tada

nismo se rastajali več pričali

zenicama

koje su često pevale suzama.

Dragi moj

dok pišem ovo poslednje pismo

kraj mene raste

biljka sa tvojim krvnim sokovima

Dok se ne vratiš

negovaću je tvojim osmesima

i tvojim očima

ako se ne vratiš znaću da si u njima

Нема коментара:

Постави коментар