Koliko sunca
a jesen već caruje ~
u pogledima
---
Na motorima
divlji neobuzdani ~
tu su za pomoć
----
Nakon ponoći
najveća zvezda gubi
krunu kraljice
---
Kakva toplota
dok zrak Sunca prilazi ~
mračnoj sobici
----
Sa grane bora
opadaju iglice ~
sa godinama
---
Minulo leto
grani je žao cveta
ptice jauču
---
Cveće što nosim
krasan je buket ~ ali
pognut od tuge
...
Zadnji dan lista
žut je pred pad na zemlju
da nikne zelen
---
Krila gavrana
suva grana u jesen ~
najava smrti
---
Nebo bez zvezda
nešto šušti pod oknom ~
jeseni ti si?
----
Smokvin list i plod
stojeći gledam širok vrt ~
njih dvoje sami
----
Cvrčak u travi
zove druge i zove ~
oni se smeju
----
Ispunjen setom
hoda do vrha brega ~
i divljih ruža
----
Na granu bora
sletela pa skliznula ~
nežna pahulja
----
Oblačan petak
tek se naziru prsti ~
pišu trinaest
----
Kako živeti
spokojno srećno zdravo ~
a ne pomoći
Gledamo
granu ~
on vidi
lisće pada
ja pticu na
njoj
----
Zmaj od
papira
sa čulom
osećaja ~
leptiri pod
njim
-----
HAIBUN
Tiho kao prolećno rađanje Sunca, kao
umiljavanje mačeta nečijoj
nozi, padanje rose sa lista na list,
prolazim gradom korak po korak. Vrabac
slete na ogradu i ode kad mu se
približih. Sedam na panj ispred kuće i gledanm
u nebo.
Iznad oblaka
probija se zrak Sunca ~
vrabac je pod njim
----
Ljudi su čudni
čudan sneg mesto sunca ~
Dan studenata
----
Moj put je dalek
ne zaboravite me ~
uglovi sobe
----
Na vrhu brda
slavuj peva nad žitom ~
vinom i svećom
---
Oblak do oblaka
crna marama žene ~
čvrsto svezana
---
Ljiljana Spasić, 7.maj 1999.
Prvim trešanjama
pružena mlada ruka ~
Šumatovačka
----
Na ruži leptir
oko nje dve tri pčele
a ipak vene
---
Sunčano jutro
udara o zenice
kroz svele kapke
---
Jutarnji oblak
prosu prepun meh vode ~
na još miran san
---
Нема коментара:
Постави коментар