Marina Adamovic CIKLUS DNEVNIK II

11

Čitala sam knjigu – od korice do korice

Oh Jao Gde Kako Zašto To

Jezik mi je dobro poznat

samo da rečima nađem dom

Utisnula sam i ime autora

ali on traži tajno skrovište

I to  razumem -

idi, šetaj, ponekad svrati

moja ti je adresa poznata

da..da..još dublje

recimao…u pravu si…

ne zameram

Čitala sam, dakle, knjigu

korice ću staviti pod jastuk

- ako on meni bude neophodan

iskoristiću ih kô leteći ćilim

kamin(n)gs 

12

Prebrojavam dane po stranicama dnevnika

Poznata sam po tome da ne pišem datume

Administracija mi je čudnovat pojam

- postoje i drugi načini da dokažeš – živ sam

- imam godina taman toliko koliko je proteklo od rođenja

- živeću sasvim dovoljno da bih podvukla Bejah

- nije bitno kada, bitno mi je da li

- da, jesam, onoliko koliko vasiona trepti

Kad ona namigne, uzvratiću mig

i stopićemo poglede

na unazad ugovoreni način

kamin(n)gs

13

Još sam bila dete kada je majka

uramila moju sliku s nagradnog takmičenja

Vršjajući po ćumezu, zvanog – zaostavština

izvukla sam slatku malu s pogledom od bljeska

Shvatam , majko

zgrešila sam

- tada je trebalo da zaigram tvist

i pružim ti ruku u znak oduševljenja.

Ima li ljudi koji se

 raduju životu?

Ili  samo onih koji

odaju poštu mrtvima?

Ne odlazim više do groblja – vetar sam

i voda

kamin(n)gs

14

Glava mi je puna nepotrebnih detalja

ali

od tih detalja

nastaje rasadnik neophodnih besmialica.

Slagaću jedan do

ili povrh drugog

ili u

ne znam… odlučiću..

Šta ja to rekoh?

Odlučiću? Vraga! Glava puca

i sama usklađuje raspored naprslina…

Ako u tom haosu nađem bitnu reč

otploviću njome poeziji…

a glava….?

ima mesta i za njen sliv

ima…ima...biće

kamin(n)gs

15

O smrti je pričao tako detaljno,

dovoljno slikovito,bez prekida -

do onog dana

kada je leptir sleteo na prozor,

krilima prizvao slike iz Altamire,

poređao ih na zidove njegove sobe

pune okačenih stihova o kraju

i palicom dao znak zvezdama u horu.

Razleže se divna rapsodija

nalik na raštimovan rekvijеm u boji

Kosmos je preduzeo ulogu soliste

i ništa nije remetilo

opojni avršetak pesme o kraju

pesnikovog kraja

kamin(n)gs 

16

Živim kao i drugi

naizgled

Drugi žive kao i ostali

naizgled

Rado bih se menjala za minut sna

nesvesne gliste

a ti

ostani spokojan i

naizgled

budi čovek

kamin(n)gs

17

Da.

Ovo su prsti kojima grebem zemlju.

Ovo su oči kojima osmatram pohod.

Ovo je damar užeglog srca, a pored je

izvor napukle brane.Da, još postojim

i molim pucanj da spusti plod -

prokisle

svele

poljske noćobdije

- Nek je zasadi

u previše dugo

i previše tužno

spremanu leju

Izvoli

hraste,

pruži joj koren!

kamin(n)gs

18

Hajde, već jednom,

dobaci Brotigan

Ovde znaš ko si,

Jesenjin će

Moje duše tihi si sjaj.

Cvetajeva

Gledam na sebe kao na maglu

i jesam magla

upijte

je

Koji je dan? I da li je?

Ha!

Zakuca ponoć…..o žbunje

u…

kamin(n)gs

19

Preda mnom je život na visokoj nozi

izdižem se

još malo

i hvtam granu 
s plodovima u stresu

Zasipah se slatkim voćem,

ono se rastoči i pretvori u blato

Nisam ni znala da toliko boja u suvom akvarelu

okuplja i ose koje zabadaju poštapalice

u dimne oblake razočaranja

Padoh

vrlo

nisko…vrlo…vrlo…
pomrčina

imaginacija komete u oslikanome pejzažu

kamin(n)gs

20

Svakoga dana ubijam sutraš

nju  Ja

žena sam Ikar

i veštica od milja

Ovo što dobuje u mom krvotoku

sećanje je na

vreme

koje sebe sahranjuje

O, nema mira poetici

ni razumevanju

koje Sunce

baca na lomaču

kamin(n)gs

21

Bilo je to pre 30 godina…hej!

Nisam sa sobom razgovarala, nisam,

nazovi to igrom Horacijevih psovki,

Kvazimodom, sudbinom

ja bih  
grupnim ubistvom svesti i savesti.

Još uvek bruji naivno “da”

- pristajem da život ubacim u oganj

- da vreme zamenim podzemnom lavom

- da nikad ne pogledam u svoje dlanove

- da ćutim i navučem kapke na plimu

Iz utrobe je iznikao cvet

“presrećna sam, ti?”

ti šina

ti šina

zamišljeno

“pa—”

kap krvi

kap smrti

kap suze

pa….

kamin(n)gs

22

Od jutra sam hodala od ugla do ugla

i tako bez prestanka

Šta ako bih zastala i pitala

Ko sam?

Šta ako bih samo pomislila na to?

ne…još uvek hodam i pišem ovo

iako

ne raspoznajem nijednu reč, niti slovo

samo nazirem otiske stopa

Ima li nade da postanem neko?

Bolje što nema, o najbolje

Evo

okrećem sledeću stranu

i ona mene oko sveta…

kamin(n)gs 

24

Juče je bio poseban dan

Upamtila sam svaki trenutak

Oni sad vladaju mnome

ili ja njima

rekla bih ipak
  uzajamno

Sunce je bilo zastava na tronu

lepršala je s ponosom

Nisam spustila glavu ni na sekund

takav je to bio doživljaj

Sada je zastava sebe uvila

a ja sam još uvek 
njen pamtionik

Nije važno što ih više nema

ostala je bašta

ostala  misao

dok ne bljesne

grom

i budem starija 
od zvezde nad
zvezdama 

kamin(n)gs

25

I šta ću sada?

da?

Nešto se buni

zanoveta

Svako doba ima kraj

I kule od peska, i simfonija

A ja?

a? a? a?

eho odzvanja kao testera

Ja prihvatam svoj

a ti

Dnevniče

sklopi stranice i s mirom u

Etar….

kamin(n)gs