ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

субота, 02. фебруар 2013.

Marina Adamovic CIKLUS DNEVNIK II

11

Čitala sam knjigu – od korice do korice
Oh Jao Gde Kako Zašto To
Jezik mi je dobro poznat
samo da rečima nađem dom
Utisnula sam i ime autora
ali on traži tajno skrovište
I to  razumem -
idi, šetaj, ponekad svrati
moja ti je adresa poznata
da..da..još dublje
recimao…u pravu si…
ne zameram
Čitala sam, dakle, knjigu
korice ću staviti pod jastuk
- ako on meni bude neophodan
iskoristiću ih kô leteći ćilim

kamin(n)gs 

12

Prebrojavam dane po stranicama dnevnika
Poznata sam po tome da ne pišem datume
Administracija mi je čudnovat pojam
- postoje i drugi načini da dokažeš – živ sam
- imam godina taman toliko koliko je proteklo od rođenja
- živeću sasvim dovoljno da bih podvukla Bejah
- nije bitno kada, bitno mi je da li
- da, jesam, onoliko koliko vasiona trepti
Kad ona namigne, uzvratiću mig
i stopićemo poglede
na unazad ugovoreni način

kamin(n)gs

13

Još sam bila dete kada je majka
uramila moju sliku s nagradnog takmičenja
Vršjajući po ćumezu, zvanog – zaostavština
izvukla sam slatku malu s pogledom od bljeska
Shvatam , majko
zgrešila sam
- tada je trebalo da zaigram tvist
i pružim ti ruku u znak oduševljenja.
Ima li ljudi koji se
 raduju životu?
Ili  samo onih koji
odaju poštu mrtvima?
Ne odlazim više do groblja – vetar sam
i voda

kamin(n)gs

14

Glava mi je puna nepotrebnih detalja
ali
od tih detalja
nastaje rasadnik neophodnih besmialica.
Slagaću jedan do
ili povrh drugog
ili u
ne znam… odlučiću..
Šta ja to rekoh?
Odlučiću? Vraga! Glava puca
i sama usklađuje raspored naprslina…
Ako u tom haosu nađem bitnu reč
otploviću njome poeziji…
a glava….?
ima mesta i za njen sliv
ima…ima...biće

kamin(n)gs

15

O smrti je pričao tako detaljno,
dovoljno slikovito,bez prekida -
do onog dana
kada je leptir sleteo na prozor,
krilima prizvao slike iz Altamire,
poređao ih na zidove njegove sobe
pune okačenih stihova o kraju
i palicom dao znak zvezdama u horu.
Razleže se divna rapsodija
nalik na raštimovan rekvijеm u boji
Kosmos je preduzeo ulogu soliste
i ništa nije remetilo
opojni avršetak pesme o kraju
pesnikovog kraja

kamin(n)gs 

16

Živim kao i drugi
naizgled
Drugi žive kao i ostali
naizgled
Rado bih se menjala za minut sna
nesvesne gliste
a ti
ostani spokojan i
naizgled
budi čovek

kamin(n)gs


17

Da.
Ovo su prsti kojima grebem zemlju.
Ovo su oči kojima osmatram pohod.
Ovo je damar užeglog srca, a pored je
izvor napukle brane.Da, još postojim
i molim pucanj da spusti plod -
prokisle
svele
poljske noćobdije
- Nek je zasadi
u previše dugo
i previše tužno
spremanu leju
Izvoli
hraste,
pruži joj koren!

kamin(n)gs

18

Hajde, već jednom,
dobaci Brotigan
Ovde znaš ko si,
Jesenjin će
Moje duše tihi si sjaj.
Cvetajeva
Gledam na sebe kao na maglu
i jesam magla
upijte
je
Koji je dan? I da li je?
Ha!
Zakuca ponoć…..o žbunje
u…

kamin(n)gs

19

Preda mnom je život na visokoj nozi
izdižem se
još malo
i hvtam granu 
s plodovima u stresu
Zasipah se slatkim voćem,
ono se rastoči i pretvori u blato
Nisam ni znala da toliko boja u suvom akvarelu
okuplja i ose koje zabadaju poštapalice
u dimne oblake razočaranja
Padoh
vrlo
nisko…vrlo…vrlo…
pomrčina
imaginacija komete u oslikanome pejzažu

kamin(n)gs

20

Svakoga dana ubijam sutraš
nju  Ja
žena sam Ikar
i veštica od milja
Ovo što dobuje u mom krvotoku
sećanje je na
vreme
koje sebe sahranjuje
O, nema mira poetici
ni razumevanju
koje Sunce
baca na lomaču

kamin(n)gs

21


Bilo je to pre 30 godina…hej!
Nisam sa sobom razgovarala, nisam,
nazovi to igrom Horacijevih psovki,
Kvazimodom, sudbinom
ja bih  
grupnim ubistvom svesti i savesti.
Još uvek bruji naivno “da”
- pristajem da život ubacim u oganj
- da vreme zamenim podzemnom lavom
- da nikad ne pogledam u svoje dlanove
- da ćutim i navučem kapke na plimu
Iz utrobe je iznikao cvet
“presrećna sam, ti?”
ti šina
ti šina
zamišljeno
“pa—”
kap krvi
kap smrti
kap suze
pa….

kamin(n)gs


22

Od jutra sam hodala od ugla do ugla
i tako bez prestanka
Šta ako bih zastala i pitala
Ko sam?
Šta ako bih samo pomislila na to?
ne…još uvek hodam i pišem ovo
iako
ne raspoznajem nijednu reč, niti slovo
samo nazirem otiske stopa
Ima li nade da postanem neko?
Bolje što nema, o najbolje
Evo
okrećem sledeću stranu
i ona mene oko sveta…

kamin(n)gs 

24

Juče je bio poseban dan
Upamtila sam svaki trenutak
Oni sad vladaju mnome
ili ja njima
rekla bih ipak
  uzajamno
Sunce je bilo zastava na tronu
lepršala je s ponosom
Nisam spustila glavu ni na sekund
takav je to bio doživljaj
Sada je zastava sebe uvila
a ja sam još uvek 
njen pamtionik
Nije važno što ih više nema
ostala je bašta
ostala  misao
dok ne bljesne
grom
i budem starija 
od zvezde nad
zvezdama 

kamin(n)gs

25

I šta ću sada?
da?
Nešto se buni
zanoveta
Svako doba ima kraj
I kule od peska, i simfonija
A ja?
a? a? a?
eho odzvanja kao testera
Ja prihvatam svoj
a ti
Dnevniče
sklopi stranice i s mirom u
Etar….

kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар