ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

понедељак, 08. јул 2013.

KRATKE PRIČE --- ANA, ZVER KOJA RANJAVA



Dok je razmišljala koliko bi i čega trebalo da kupi ukućanima, palo joj je na pamet -zašto je Ana Karenjina skočila pod voz?
Stvarno, zašto? Tolstoje, pa ranila je i dete, a od tragedije kreirala cirkuske aplauze. Dostojanstveno je mogla u šumi, podrumu, kraj ambisa , preseći vene i tebi dati mogućnost da opisuješ šta joj je sve bilo u lobanji. Priča - duga tri toma!
"Ja bih tako; da vozovođi nanesem doživotni nervni slom??? Ne... radije ću se obesiti ili gledati kako mi kap po kap, ova luda krv ispisuje oprošajni testament" 
Okrenula je glavu prema izlogu i videla sebe sa torbama.
Nijednom prolazniku nie bilo jasno šta se desilo tog trenutka: staklo je puklo, a ona pala u bazen krvi i oštrih puzlica. 
(Da, torbe su bile pune i čvrsto zakopčane.Odgovorna, po faktoru naslednosti desetog kolena)
Metak je greškom završio u reklami za "njam-njam", a ne u njenoj glavi. Tamo je kasnije nađena ogromna količina sedativa i komadića stakla
Život se nikada ne može isplanirati, niti smrt, ni genestka testamenalna zaostavština.

Нема коментара:

Постави коментар