"Izvinite, mogu li do prozora?" pitao je mladić ljude u zadnjem delu autobusa. "Momak, gužva je, ne mrda niko..."
"Izvinite još jednom, povratiću.. teško mi je.."
Za tren, napravljen je prolaz i momak je priljubio lice uz staklo.
Nije mu bilo teško u želucu...u grudima- da. Gledao je kako nestaje mesto od koga se godinama nije odvajao, koje je bilo puno lingvističkih izazova...Staro groblje
Da plače, ne može...ipak, muškarac je; da moli za pomoć, takođe; šta mu je preostalao? E... to je ono najnejasnije- udaljio se od vrata, a približio mestu koje ga je slikovito guralo tamo...
Pojašnjenje - veštačenjem je utvrđeno da je momak pokušao sprečiti nagon ka suicidu, ali uspomene na one dane gurnule su ga same... u listi piše "anamneza: žalio se na mučninu;epikriza: vertigo; sinkopa"
Dar ga je pokopao
Ponekad prođem tom ulicom i još uvek je vidljiv trag koji pesnik ostavlja za sobom
Zašto pesnici umiru mladi? (to se i on pitao dok je bio u busu posle posete grobu zaboravljenog alter ega..)
P.S-
Zašto?
Нема коментара:
Постави коментар