U zadnjoj rečenici testamenta, pesnik je naveo najbitniji deo podele zaostavštine.
Zamislio se gledajući u tačku na kraju reda. I tačka je odskočila s podlege plačući ECCE HOMO, ECCE. Tako je oštro grebla da su se svetla zenice raspršila do Venere. I dalje bi, i dublje, i poetskije, ali, znala je da u iskopini neće naći ništa novo sem ludaka koga tera da napiše zadnji stih.
Uspela je.Napisao je:
"Ni duša, ni telo ne umiru
vraćam zaostavštinu
i pišem, i pišem
podzemnu galaktiku"
Zamislio se gledajući u tačku na kraju reda. I tačka je odskočila s podlege plačući ECCE HOMO, ECCE. Tako je oštro grebla da su se svetla zenice raspršila do Venere. I dalje bi, i dublje, i poetskije, ali, znala je da u iskopini neće naći ništa novo sem ludaka koga tera da napiše zadnji stih.
Uspela je.Napisao je:
"Ni duša, ni telo ne umiru
vraćam zaostavštinu
i pišem, i pišem
podzemnu galaktiku"
Нема коментара:
Постави коментар