"Što sam starija, dani su kraći", počela je dnevnik sredopovečna žena osmoga marta negde u podne.
" Tu nema logike, emocija ima. Moram preduzeti nešto najhitnije. Šta ako budem tako hitra pa i dan ubrza svoje skraćenje? Ipak ću sporije. Bolje je tako. Koliko traju piramide u Egiptu? Koliko slike u pećinama Španije? One ne misle o dužini veka, samo postoje da bi opstale..
Tako je, tako. Ne zanima me kada će svanuti, a kad će mi pasti mrak na mrtve oči."
Glasno je vrisnula jer je prepoznala vatromet povodom proslave Nove Godine.
Нема коментара:
Постави коментар