Napustila je kuću, grad i državu. Krasno putovanje u orkestru. Klasika u ušima, prozor pun neba i zelenila. Srce nije pipala. Na vreme je lek popila. Pre jela. Hej, pa uvek je bez doručka! Niti ruča, ne večerava. Diše, diše, to još, da. Je li moguće? "Toliko godina - ja i tamnica? Ne! Uspelo je! Vreme je na mojoj strani, smeje se i pravo me u oči gleda." Vraća se u ono doba od pre tridesetak godina, mlada je, autentična. "Ma vie, tu sais que j't'aime! Reci quelque chose. Reci que tu m'aimes, maintenant, juste, maintenant!"
Osvestila sa na podu sobe. Saobraćajka zbog kočnice.
Ostala je bez dela glave. Zbog lekova, opstalo je samo srce.
Нема коментара:
Постави коментар