Uvek kad me neko pita da li sam ozbiljna, odgovorim brzo i potvrdno. Ne sećam se da li sam ikada sa sobom o tome razgovarala. Ako jesam, verovatno sam postajala sve ozbiljnija. Znam da se sada ne pitam. Jedino to garantujem; oh, i još nešto: tvrdim da se ne može drugačije definisati. Kao devojčica, maštala sam o letu kroz vasionu. Ne šalim se. Mašta nije izmišljanje kako nemoguće učiniti dešavanjem iz crtanih filmova. Mašta je preokupacija koja je je Teslu dovela do trona. I Ajnštajna.
Dakle, maštah.
Šta je mašta učinila sa mnom?
Puno. Držala me je za grlo dok prizemno nisam rekla
"Ja ga mrzim" i odletela do neba. Ubrzo, pala sam u najgušće blato. Blato mašta da sam zvezda.
Нема коментара:
Постави коментар